Cooltura - Knjigofil

Enes Halilović: Borba protiv zlog vremena

Svi smo zagledani u ponore. I ponori u nas gledaju. Čovek se bori protiv mnogih čudovišta, ali glavno je pitanje kako da u toj borbi i sam ne postane čudovište - kaže pripovedač, romansijer, pesnik i dramski pisac Enes Halilović povodom romana "Ako dugo gledaš u ponor" ("Albatros plus"), objašnjavajući zašto je za naslov i moto izabrao čuvenu Ničeovu misao.

 

 

U svom drugom romanu Halilović otkriva šta živi na dnu čoveka, govori o upotrebnoj vrednosti filozofije, obuhvatajući luk od Drugog svetskog rata do danas. U ovoj knjizi je, po njegovim rečima, posebno osvetljen period od početka devedesetih godina prošlog veka:

- One krizne godine, ratne godine, haos i siromaštvo. Glavna junakinja romana Nejra je cura koja je imala težak život, njen otac je invalid, a majka je spletom sudbinskih okolnosti Edipova naslednica. Nejrin brat je narkoman i pesnik.

* Šta vas je podstaklo da napišete ovu uznemirujuću priču o jednoj nesrećnoj porodici?

- Pisao sam ono što sam video. Opisao sam ponor koji sam gledao tokom svih ovih godina.

* Pominjete i kriminal koji se odvijao u striptiz barovima, ubistva, drogu, trgovinu ženama... Da li je to plod vaše mašte ili je toga bilo u stvarnosti?

- Pisac je svedok vremena. Kao novinar, uvek sam se borio protiv mafije. I kao pisac treba da se borim protiv mafije. Svi ljudi treba da se bore istinom protiv zla. Jedna od najopasnijih mafija je ona koja trguje ljudima, u prvom redu nesrećnim ženama i podvodi ih, prodaje njihova tela... U svemu tome ima mnogo ucene. Ja pišem protiv ucena. Nažalost, krizna vremena su pogodna za takve ucene. Sve je više ljudi koji rade ono što ne žele. Oni koji su najsiromašniji najbliži su ponoru.

* Dajete li prednost prozi ili poeziji?

- Ne dajem prednost ni poeziji ni prozi, ali naročito cenim poeziju koja se sreće u prozi. Prapoezija je bila bliska prozi. Ne znam zašto su se razdvojile. Može se uspešno pisati i jedno i drugo. Malobrojni su koji su to dokazali: Skender Kulenović, Miodrag Pavlović, Blaže Koneski, Pasternak...

* Šta je danas zahvalnije - biti romansijer ili pesnik?

- Ne znam. Svakom će biti lako da radi ono za šta je nadaren. Mnogi kažu da se poezija manje čita od proze, ali nisam siguran da je tako. Poezija se čita sve više. Nedavno mi je kolega iz Singapura rekao da se u tom gradu vrhunskog standarda i tehnologije poezija nikada nije više čitala nego danas. Tehnologija neće ubiti književnost. I dalje će ljudi želeti da čuju dobru priču. Ljudima su potrebne priče, romani, pesme, jer smo sve više usamljeni. Video-igre se svima zgade, a svi su željni da čuju neku priču. Neko želi roman, a neko trač - čovek liči na ono što traži.

* Da li objavljivanje romana piscu donese predah?

- Da. Ali, onda pisac uzme vazduh i opet zaroni u more događaja i osećanja.

SUSRET SA KO UNOM

* NEDAVNO ste boravili u Bukureštu na internacionalnom pesničkom festivalu. Kakve utiske nosite?

- Izuzetne. Rumunija je zemlja literature, ali i svet je literaturom opčinjen. Iz svih krajeva sveta došli su pisci, razgovarali na iste teme. Vidite nekoga prvi put, a postanete bliski. Naročit utisak na mene je ostavio čuveni pesnik iz Južne Koreje, Ko Un, mnogo poznat i plodan pisac, kandidat za Nobelovu nagradu, jednostavan i dubok čovek, ali znatiželjan kao i svako dete.

Zanima vas i ovo?