Mahala - Kolumne

Živimo li u „pristojnoj i normalnoj državi“?

Živimo li u „pristojnoj i normalnoj državi“? Onoj istoj u kojoj se u postizbornoj noći bageri i kriminalci u fantomkama koriste za višesatnu akciju rušenja različitih objekata.

U kolumni od 7. juna napisao sam da je Aleksandar Vučić dao sebi rok da do 8. juna objavi ko je kriv za uništavanje imovine građana u Savamali u ranim jutarnjim satima, neposredno nakon okončanja izbora 24. aprila. Iako je u tekstu izražena sumnja da će se to dogoditi, mandatar vlade je ispunio obećanje. Saopštio je da „vrh beogradske vlasti stoji iza rušenja objekata u Savamali“. Sada ostaje da se vidi da li će vuk pojesti magarca, jer od rušenja je prošlo dva meseca, a od izjave mandatara skoro mesec dana, a niko iz „vrha beogradske vlasti“ nije podneo ostavku. Vele da čekaju da se istraga okonča. Lepo. No, ako istraga nije bila blizu kraja, otkud je Aleksandar Vučić znao da je vrh beogradske vlasti odgovoran? Naime, ako je saznanja crpeo iz istrage, onda je ova morala prilično uznapredovati, pa se dosad i okončati. Ako, pak, nije saznanja iz tog vrela dobio, trebalo bi da ih podeli s istražnim organima. U međuvremenu, onaj iz vrha beogradske vlasti ko je zato odgovoran, i koji je, po jednoj ranijoj izjavi Aleksandra Vučića „kompletni idiot“, trebalo bi sam da podnese ostavku, ako ima imalo odgovornosti. Živimo li u „pristojnoj i normalnoj državi“? Onoj istoj u kojoj se u postizbornoj noći bageri i kriminalci u fantomkama koriste za višesatnu akciju rušenja različitih objekata, i u kojoj policija odbija da zaštiti imovinu građana koji je zovu u pomoć? Onoj istoj u kojoj najmoćniji čovek u zemlji i pravnik po obrazovanju izjavljuje da je problem samo u tome što je rušeno noću, obznanjujući usput svoju fasciniranost bagerima: „Rušite u po bela dana, dajte i meni jedan bager.“

Pa ipak, kaže mandatar vlade da će Srbija u 2016, prema prognozi MMF-a, ostvariti najviši privredni rast u poslednjih deset godina, tj. 2,5 odsto. Anica Telesković, novinarka „Politike“, već dva dana nakon što je mandatar to izjavio, pregledno je izložila podatke o desetogodišnjem rastu. Tako je 2006, rast iznosio 4,9 odsto, 2007. bio je 5,9 odsto, a 2008. iznosio je 5,4 odsto. Sve u svemu, do 2009. i zahuktavanja velike svetske privredne krize (za koju gospoda Dinkić i Đelić rekoše da je za nas šansa), bio je duplo veći no što se očekuje u 2016. Štaviše, i 2013. rast je iznosio 2,6 odsto. Uzgred, rast Srbije bio je u prošloj godini, u poređenju sa svim zemljama u okruženju, viši samo od rasta Hrvatske. Kako je moguće da ozbiljan čovek daje izjave čiju je tačnost lako opovrgnuti? Može biti da i nije tako ozbiljan.

No, nije to jedina izjava koja čudi. Tvrdio je ovaj Domanovićev vođa kako penzioneri nikada nisu primali veće mirovine no za njegovoga vakta, a govorio je i o „povećanju penzija“ u trenutku kada je onima kojima je uzeo više od deset odsto vratio tek 1,5 odsto od umanjenih primanja. Ipak, jedna od najzanimljivijih izjava data je krajem aprila, nakon izbora. Tada je Aleksandar Vučić izjavio „da je vlada u protekle dve do tri godine uradila onoliko koliko svojevremeno i Tito u bivšoj Jugoslaviji“. Poređenjem s „komunističkim diktatorom“ odaje se potonjem priznanje, ali šta je Tito prema Vučiću? Ipak, ako se gleda bruto društveni proizvod, Srbija ne samo da nije stigla do nivoa iz 1989, već ga ovim tempom privrednog rasta, kojim je vladar oduševljen, neće dostići ni u narednim decenijama. Naravno, stvar je još rđavija po ovu četvrt veka u „demokratiji“ (sunovrat nije započeo sa sadašnjim vladarem, ali on daje nemerljiv doprinos strmoglavljivanju u ponor), ako se uporede društvena pokretljivost, obrazovanje, zdravstvo, gradnja energetske, putne i železničke infrastrukture u socijalističkoj Jugoslaviji i kapitalističkoj Srbiji.

Svejedno, mandatar pre dva meseca najavljuje: „slede nam zlatne godine“, valjda zbog toga što malo spava, a mnogo radi. Usled toga je „čika koji živi u vestima“ izjavio: „Da ja ne radim, ne biste imali vesti subotom i nedeljom.“ Svakako nije loše što je marljiv, ali bilo bi još bolje da ume da odabere pametne i vredne, a ne samo „borbene“ saradnike. Primerice, borbeni Zukorlić će voditi Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Zgranulo je to stručnu javnost, ali iznenađenju nema mesta ako se zna da su Siniša Mali i Nebojša Stefanović, dvojica osnovano osumnjičenih plagijatora, najbliži saradnici Aleksandra Vučića. Možda su, osim u plagiranju, vešti i u upravljanju bagerima i komandovanju fantomima?

Naposletku, rad mesnoprerađivačkog preduzeća „Mitros“ naveo je poznatog ljubitelja bagera da dečački ozareno usklikne: „I uskoro idem tamo, da vidim polutke, oduvek sam hteo da vidim kako se meso tranžira.“ Možda vrednicu prime na posao, a tranžiranje mozga prestane?

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Zanima vas i ovo?