Mahala - Dokolica

Uticaj fudbala na ljubavni život

U početku bi buka…
Prve nelagodnosti vezane za fudbal su me potkačile davne 1998. godine. Beše neko prvenstvo, a koje nemam pojma, jer ih ima ih previše da bi ih prosječno žensko popamtilo. Nestao otac. Nestao brat. Nestao najbolji drug. Nestali i svi udvarači – što mi je teško palo u tadašnjoj 21. godini života, po krasnom letnjem vremenu ko stvorenom za očijukanje.

Telefon mrtav da mrtviji ne može da bude. Samo se sa komšijskih terasa čuju muški glasovi koji viču kako je sudija peder (nije politički korektno i izvinjavam se mojim prijateljima gej orjentacije) i kako bi i njihova reumatična baba igrala bolje. Pa ide red psovki. Zatim slijedi davanje nadimaka igračima protivničke ekipe pa opet red psovki finiširan najavama ubistava i samoubistava – a zaposlenima u “Lazi Lazareviću” i MUP-u ni traga ni glasa (verovatno i oni gledaju fudbal).

Te godine se zapravo ništa strašno nije desilo. Samo sam uvidela da su muškarci kada je fubal u pitanju malčice šašavi i kreiram ubeÄ‘enje da je “vrijeme prvenstva = vrijeme samo za mene”. Te godine sam ga utrošila na kuvanje, uključujući i pravljenje pite s mesom.

Fudbalom protiv flerta
Naredne fudbalom izazvane nevolje su nastale 2005. godine. Sećam se da sam flertovala s Perom (a i ne zove se tako). Cvrkućemo sve u šesn’es neko vreme – kad odjednom Pera nestade k’o da je u zmlju propao! Ni SMS ni poziv – pa ni da kao slučajno ušeta u kafić u kome smo se stalno sretali da radimo na tom flertu u povoju. Onda je stigao SMS: “Jeeee! Kurta pobedio Murtu! Slavimo!” - a meni momentalno pade mrak na oči. Em nemam pojma ko su Kurta i Murta niti me je briga – a ne tješi me previše ni činjenica da Peru nisu oteli vanzemaljci, pošto je kreten sve vreme gledao TV!

Ako ćemo pošteno, ni te godine se ništa strašno nije desilo. Samo sam shvatila da su muškarci kada je fubal u pitanju luÄ‘i nego što sam mislila i da žene koje su načisto nezainteresovane za fudbal moraju da pronaÄ‘u način da im sve ovo bar malo naplate.

Kad on ne voli fudbal…
Sa novim saznanjima dočekala sam sredinu 2010. godine i osjećala se načisto preporoÄ‘enom i opamećenom. ÄŒim sam sam kroz prozor čula “sudija je peder” uzviknula sam “ako ne možeš da ih pobediš - pridruži im se” i pozvala druga koji ima najveći televizor.

Spremila sam pitu s mesom i otišla da gledam utakmicu u društvu. To veče sam započela narednu dužu vezu sa osobom koju je više interesovala pita s mesom nego utakmica. Kako se mnogo meseci kasnije ispostavilo – ne samo da ga nije zanimao fudbal već ga nije zanimalo ništa sem njega samog. Pa je i on otišao u istoriju.  

Svašta se desilo od te davne 1998. kada sam postala svjesna mješanja fudbala u svoj život i tog jednog jela koje se provuklo kroz posljednja prvenstva koja sam pokušala da ignorišem ili lažno pratim. Svašta se desilo, a ništa strašno se nije desilo – sem saznanja da jedino u fudbalu i u kuhinji postoje neka pravila.

Mada, bez obzira na nepostojanje pravila – obećala samoj sebi da više nikada neću da spremam pitu s mesom dok traje prvenstvo u fudbalu. Ni za ovo koje počinje u junu u Brazilu, niti za bilo koje drugo.

Pokušaću sa gibanicom ovaj put. I s nekim ko voli fudbal.

Zanima vas i ovo?