Mahala - Kolumne

Senad F. Ganić: Divovi i zli čovečuljci

Kada bi neobavešteni i dobronamerni posetilac Beograda u scenariju u kojemu urna upokojenog Nikole Tesle blagopočiva u hramu Svetoga Save, eventualno i posetio Hram, malo je verovatno da bi on u tome video išta neprirodno. Možemo zamisliti da za Nikolu Teslu nije ni čuo, a sve i da jeste, moguće da ne bi ni pokušavao da pronaÄ‘e neku naročitu vezu velikog naučnika sa mestom koje hodočasti. Konačno, za time ne bi imalo ni potrebe jer bi se čak i pokušaj racionalizacije hodočašÄ‡a kosio sa svim svetim tajnama koje pak, moraju ostati tajne kako ne bi izgubile ništa od svoje svetosti.

Ako bi se meÄ‘utim, dobro obavešteni i u isto vreme dobronamerni posetilac Beograda, koji je uz to i poštovalac lika i dela Nikole Tesle, zaputio put njegovog muzeja u Krunskoj, a uz to još i željan da oseti energiju velikoga uma zapitao o njegovoj urni, pretpostavljam da bi se osetio vrlo zbunjenim. Moguće i razočaranim. Daleko bilo, ali možemo zamisliti i da bi mogao promišljati, da je ceo život bio u zabludi i da ga je veliki um, baš pred kraj života izdao opredeljujući se za dogmu namesto da je ostao veran svemogućem Umu univerzuma i znalcu svih tajni od kojih je on, samo ponekoje uspeo da odgonetne. I to upravo one, koje nisu vezane za mesto i vreme. Onome nečemu „što je oduvek postojalo“, što je „njegovu bežičnu struju nosilo od Nijagare do kongresne sale“. Kako bi se i inače mogla naći tek, eto takva veza sa hramom koji se zove imenom čoveka, koji je pak, ovom našem gostu, potpuno stran. Tada bi zbog našeg gosta, inače obaveštenog i dobronamernog, na kustosu u Krunskoj, ostao težak zadatak da ovome objasni kako se je sve to desilo, i da sam Tesla, nema, ama baš nikakve veze sa tim. E tu se priča ne završava a nit počinje.

nikola-tesla

      Ali, sve i da nekako poverujem da bi našem inostranom gostu stvar postala u nekom trenutku razjašnjena, pade mi na pamet nešto, što sam skoro pročitao i nakon toga ostao sablažnjen. Pa eto, koristim i ovu priliku da sada, nakon što me je sablaznost napustila spomenem još i to.

Ne dešava se retko da mi, nakon što su i društvene mreže postale deo moje svakodnevice, zapadne za oko, a kasnije i za um, e onda i za čitavo telo, ponešto od čega satima, a nekad i danima ne umem da se oporavim. Moguće je da moji mehanizmi odbrane nisu najjasnije profilisani. Ipak, ja za takve momente najviše krivim sopstvenu krhkost, koja se uvek, pred čudom naÄ‘e kao pred nečim profanim. I namesto da se čudu suprotstavim ili da se čuda klonim, ja bih uvek da se čudu čudim. E tada ceh plaća um.

       Tako bi i sa naslovom jednog intervjua u kome je stajalo: „Derviš i smrt nije muslimanska knjiga“! I premda nikada nismo u stanju da zaustavimo prvu misao iako to stalno pokušavamo a ne bi trebalo, jer kažu da je ona od anÄ‘ela, a kasnije nečastivi umeša svoje prste, pre nego sam i pročitao tekst, ispred očiju mi se pojavi baš Nikola Tesla. Kao da on ima ikakve veze sa književnošÄ‡u. I kao da neko ko je svoj um darovao univerzumu, ima ikakve veze sa bezumnošÄ‡u koja vlada u jednom njegovom delu. Ali dragi moj dobronamerni stranče ima! I mada mi je žao što moram da te mrcvarim i da ti um drobim u sitne delove a da ga nakon toga ponovo sklapam i da te ubeÄ‘ujem kako je sve što sam uradio i rekao tako normalno, dopusti mi da ti ispričam još i ovo.

09-Mesa-Selimovic--800

     Najlakše je poraziti zamišljenog neprijatelja. Jer kako ga zamišljaš, a ono ga baš tako i pobeÄ‘uješ. PobeÄ‘uješ ga u njegovoj slabosti koju mu sam pripisuješ. PobeÄ‘uješ ga svojom velikodušnošÄ‡u na uštrb njegove uskogrudosti. PobeÄ‘uješ ga sopstvenim umom zbog pripisane mu gluposti. PobeÄ‘uješ ga na sto načina jer si njemu ostavio samo jedan da se od tebe brani. I to onaj, zarad koga on mora da bude tu samo da bi trpeo tvoje udarce. Skidaš mu krunu sa glave jer si mu pre toga pokidao udove, a onda se i sam krunišeš nateravši ga da se klanja pred tvojim prestolom za kojim si oduvek žudeo. To još možemo i nazvati borbom. Ima i one koja je još nečasnija. To je borba u kojoj je onaj protiv kojeg se boriš već mrtav. Tada protivnika ne moraš ni da zamišljaš. On leži pred tobom i ti sa njim radiš šta ti je volja.

       Tako sam ostao skamenjen kada sam, u jednoj od ovih borbi koje vam opisah, video kako čereče velikoga Mešu. Optužuju ga za nešto što ovaj nije imao ni u podsvesti. Optužuju ga besramno i ciljano. Kriv je i što je umro pre nego je za to dobio njihovu dozvolu. Hajde što je njegovo delo blasfemija, kao da je pisao teogonije a ne romane. Hajde što zloupotrebljava islam i što ga proglašava ideologijom da bi se borio protiv nje. Nego što se u ovoj besramnoj transpoziciji „taj izdajica bošnjačkog naroda i ne stidi što se neka četnička četa u Banjoj Luci prozvala njegovim imenom“. Ne, reći će drugi, bio je to najveći bošnjački pisac, ne damo ga!

mesa-selimovic_0

          Gde je ovde Meša. Gde je Derviš a gde smrt?
Pitam se, da li je ovo isti onaj pisac i isto ono delo koje je bilo juče i koje sam čitao prekjuče i koje sam čitao od kako čitati znam? Ne! Ovo je neki drugi Meša. Ovo je Meša koji nije bio i kojeg oni sada stvaraju. Stvaraju ga ne radi Meše, nego sebe radi. Radi skrivanja sopstvenog jada koji se tako raspoznaje u susretu sa onim što od jada nikada neće postati. I pitam se sada, da li ja treba da branim Mešu? Da li je Nikoli sada potrebna naša pomoć? Naravno da jeste. Ako ni zbog čega drugog a ono zato, što su svojim velikim životima i još većim delima zaslužili malu smrt. I to onu dostojnu čoveka.

         Ali, u čemu je njihov tako veliki greh koji im ne da mira ni danas, nakon njihove smrti. Greh, pravo kažem. Jer, ljubav i mržnja se prema ovoj dvojici ne pokazuje kroz ono što su oni bili, nego kroz ono što smo mi hteli da oni budu. Uprkos našoj datosti oni se nisu tek tako dali. Uprkos našem osećaju drugosti, njima su neke stvari bile bliske. Jednome jedna vera sa nekom drugom nacijom, a drugome jedna nacija sa nekom drugom domovinom. „Zabranjenom“, rekao bih. I jednom i drugom u kontekstima i prilikama koje nemaju mnogo veze sa ovim danas. Ali, zar je to važno? Zar ćemo sada dozvoliti da se od njih prave iste one karikature koje su napravljene od nas i naših života i to od strane upravo onih koji su, nakon što su trgovali nama živima, počeli da trguju i sa njima, mrtvima. Otimanje oko mrtvih! Nisu li te mračne rabote uvek bile uzrokom tolikih novih umiranja?

nikola-tesla-I

       Nije to samo Meša, i nije samo Tesla. To je sve ono što se ostvaruje a što se odvaja od svoje zamisli. To je sve ono što nam se krade pred očima. To su vampiri koji žele da usisaju nečiju večnost, želeći je samo za sebe. A opet, tu pored njih, to smo svi mi. To su obmane na koje više ne pristajemo. I to je život čiju barem smrt želimo da zadržimo samo za sebe!

 

Senad F.Ganić

Zanima vas i ovo?